Неколико пута дорађивана песма, и још нисам задовољна. Чини ми се да је све гора после силног сецкања.
Узгред, сасвим сам, детињасто (или себично), заборавила да напоменем, да ми је инспирација за осликавање поезије (прво и незграпно, али смилујте се) дошло од једне поетске Искрице.
Mina Gligoric 
Da li se i ti plašiš davanja…? Jer, ako ljudi “prolaze kroz tebe kao da se plaše davanja“, da li se i ti plašiš prolazeći kroz tunel…? Ali, opet, ti ne prolaziš, ti ostaješ unutra… To bi trebalo da znači da se ne plašiš… 🙂 Jaki su mi majka, posebno otac, a najviše led… I – naravno – okruženje… Pesma nije ostala samo u dimenziji reči, nego i slika…
Btw, verovatno nikada nećeš biti zadovoljna, ali to je dobro… Tebe nagoni da se držiš nivoa, a mi ne primećujemo gde ti vidiš propust…
Кад сада размишљам о значењима ове песме (стара је прилично), истиче се тај контраст који помињеш. Кажем: људи се плаше давања, јер се ја никад нисам плашила, а тунел је друго стање свести – шок због напуштања… Дакле тунел је црно стање свести и оно тренутно у песми што ју је и саставило, а давање је мотив који траје… Хвала на обимном коментару и што си посветио пажњу анализи мојих стихова, заиста хвала од срца!
Mina ovaj Koncept sa iscepkanim slikama je veoma originalan jer stvara i jaci vizuelni dojam ..Bolelo je a ti nisi slusala , sa sad si napravila jaj vizuelni dojam jer si poslusala :)))
Са годинама се све више учим да слушам 🙂
Ja sam više nego zadovoljna ovim što sam pročitala. I videla. 🙂
🙂