И МОРАНА МОРА ДА ВОЛИ

 

Јеца сунце
у тучку последње
перунике лета

Стрибог затеже постељу

Брза трака
Искривљене банкине
дозивају море

Изнад
бог ветра туче асфалт
и ломи се путања света
Доле
отвара се подземље
и љуби се лишће у сну

Богиња смрти
депилира препоне

Одлама се
од природе немир
А Стрибог бије
и по најмањем
опушку Сопотнице

Још мало
Чистилиште
па последњи ниво
и низ ребра земљина
сливаће се дебели
жестоки слапови
(смрти?)
Белина

282_2_sopotnica-zaledjeni-slapov

Мина Глигорић 09.05.2013.

Advertisements

БУКА

Сасвим боље данас гори ова тужна свећа, што сам је добила у Кнез Михајловој, на дан када ми је бака умрла. Ускрс. Света недеља. Претходног дана мама и ја биле смо у болници и заиста ми се чинило да ће старост попустити и да ће бака оздравити. Говоре да људи пред смрт изгледају срећно, постају мудри, и Она је тако изгледала. Надали смо се.

Телефон и даље звони, пријатељи се виђају и компјутер ми опет нападају вируси. Нико нема обзира, свуда – бука.

Нисам знала да ћу плакати. Ироније ли глупих, полажемо тело у земаљску ватру, надајући се да ћемо избећи ону вечну. Ваљда бог не обраћа пажњу више.

Background of burning candles

ЕХО

254839_429849197080390_755918258_n

Одзвањало је продорношћу меком
да заувек је схватио:
црпила је сву способност његову,
а док парала је собу сву туробну
ударцима сетним,
снио је јаву
подједнако тамну, где
ширио се мирис мрава
црвених
и кад последњи се мртав
поклонио,
још је Она из тмине
дрхтала, чуо је кроз ноћ
из њене утробе
ехо.