ЗАВЕТ

Ако покажеш зубе,
моји крвожедни прсти
урониће у тебе
без питања,
а увече, моје опседнуте очи
рониће сузе за сенкама
којима се јутарње сунце игра
с твојим бутинама.
Када спојиш обрве,
ја раздвајам колена,
и твој језик постаје извор
стрпљења и вештине,
предајем се,
ако ми окренеш леђа,
улазим под твој оклоп
и правим гнездо.
Својим крволочним рукама
грејаћеш моја јаја.
Моје тело-лавиринт
затворило је врата заувек,
моје груди-јастук који мирише
на кокице са путером, знају
путоказе твојих вена,
и прате ритам твоје
вратне каротиде натраг у мене.
И док висим наглавачке
набодена на твоје рогове,
хоћу још.