На Сајму књига 2012.

Лепа атмосфера. Лепо расположени људи.

Пријатељи. Породица. oни који су као породица.

Било је и зависти, и заједљивости. Неминовно.

Понос, хеј, па то је светски познат Београдски сајам књига!

Најбоља најава, а овде можете видети снимак са Сајма, где читам песме ИПАК и АДАМОВА ЈАБУКА.

 

Прилог крагујевачке телевизије о издањима Првенца и другим дешавањима: http://www.rtk.co.rs/kultura/item/5141-kragujevacki-pisci-na-sajmu-knjiga

Промоција књиге, коначно!

 

Адамова јабука на штанду Нове поетике,

 на Сајму књига у Београду.

Издаје Првенац, СКЦ Крагујевац.

Једна од три добитнице у оквиру конкурса за прву збирку поезије.

 

Среда 24. октобар 2012, u 16h.

ПРОГРАМ НОВЕ ПОЕТИКЕ НА САЈМУ: 

http://www.novapoetika.com/news/program-promocija-i-gostovanja-nova-poetika-sajam-knjiga/

ХАЛА 4, ВИДИМО СЕ! :*

Korice_sve_2012-1

АДАМОВА ЈАБУКА

Украла си Адаму из руке јабуку и
побегла си кроз маглу руку.

Твоја је коса дивља, бежи ми као време.

Украла си ми из срца буку.
Тишина је дивља, и богу се смеје.

Ја још овде стојим, тонем у невреме.

Имаш ли још који залогај Салома?
Овде, на рубу, снег још веје.

ВЕЧЕ

Чудне сене стоје

спрам воде и

краду ми од лепоте

 

Месечина

и још снажне звезде

гледају на нас и

буне се – мрачно је.

 

Стојим ти низ ветар

У мојој машти

миришеш на булке

 

 

Постојиш ли

изван светла и порока

тамо где страхови

чекају Дон Кихота

и ветрењаче су огромне?

 

Постојиш ли заправо

у мом дану

испод брезе и лампиона

на камену из мог детињства

и ветру овог лета?

 

 

МОЖДА ЈЕДНОМ

Можда се једном сретнемо, кад обавезе угуше нас, једно у другом, и доведу заборав, или можда када нам за старе ожиљке више одавно не буде стало?

Видим, стојиш као некад у гужви, тами, и очи ти сјаје оним чудним трагачким сјајем као да чекају моје. Музеј, клуб или улица, неки касни сат у земљи где говоре странци, а ја их и не чујем, већ течем кроз њих ка теби, опет са лудачком надом и она опет брише све тужне успомене.

Како ће један океан пун срамоте и боли моје младе грехе да склони: у шпиљу, да их море прогута; у бисер их претвори, ја за тебе немам веће жеље. Можда се окренеш и препознаш у себи ону стару мене, тад реци, само, речима реци да ипак ме однекуда знаш и, претргни се, зубе ми покажи, нек ми се твоје боре насмеју, можда тог дана и ја теби борама узвратим.