ПОСВЕТА

 

У хиру

кратак је дах

 

У тој борби да ме

пустиш на миру

сваки сам твој

увећала страх

тако да те сад више

ништа разумети нећу

 

И белине све је више

 

Чинило ми се

на почетку самом онда

без претпоставке иједне

да ћу је полако

исписати страшћу

али нема те

 

Пишем себи самој

ово је мени потребно

да превазиђем празнине

и сузбијем белине

 

Још је надам се

пар редова остало

да схватим

шта је овом

месецу црном

требало

да помисли

да ухватиће небо

клизавим рукама

да би икад

укротити могао

 

туђи стари бол

 

И сам је себе продао

тај месец

тамо где те никад није

имати могао

 

и тамо где те никад није

ни било

 

 

 

Advertisements

РЕКА

Рекао ми је
те продорне очи
једна експлозија
подводна
не би могла
да надјача

и сад само количина
твоје љубави може
да те спасе
јер знаш моју
слабост

Рекли су
да иза леђа увек
чувам мач и
гледам
где да га забодем

Да нема само те
смирености твоје
до сад бих им свима
са рамена
поскидала
главе

У неку посесивну ноћ
ишчупала бих дрво
из корена

У неку опсесивну ноћ
Кирка би преда мном
клечала а
ја бих јој се смејала
шта ће ми та моћ?

У најлуђој мори
моја и твоја
бивша бол
стапају се и
престаје свет

Једино нас твоја нада
и одржава

А да само на трен
заспиш и
на мене не припазиш
очи би моје
сасвим саме могле
да запале свет