НАРЕЂУЈЕМ

Све сам допустила 
Сама  
Воли ме, наређујем  

Oва радозналост  
Душу је распорила  
И кроз мене  
Тама је собе испунила 

Наређујем, слушај  
како јој срце режи 
Нисам то хтела 

Та бедна радозналост 
дане је отела 
више од свега 

Личиш на  
Бесконачност  

Допустила све сам 
Сама  
желећи да докажем  
Светло  
да ја могу тебе  
у себе да творим  

Душа растворена 
На поду још лежи  
Док собом се игра  
Тама       

Воли ме, наређујем

 

Ти се питаш ко сам ја
 па ти долазим попут твоје сенке
 као птица у лету усред мрачне ноћи?
 Ја сам прва и последња,
 ја сам обожавана и оскрнављена,
 ја сам курва и светица…
 Ја спавам на земљи и играм у дрвећу,
 Ја лежим на песку и летим с поветарцем.
 Ја корачам ка сунцу и пијем са пчелама,
 Ја певам…и радим све оно што пожелим!”
(Соломон, Песма над песмама)


Advertisements

МУК

Мирис који носе улице
у овом
септембарском дану,
подсећа на ирис;
иако,
цемент је свуда.
Лице твоје мајке
отима се из сећања,
ноћ пада.
Звук већ пуцка ми кроз
стари страх;
Греда је носећа на мирис пала.
Бајке ми јe скакавац
причао
и боје су живе.
Светла споља
у кревет ми улазе,
мук.

Саопштење жирија едиције „Првенац“

Жири XI кола, у саставу Миљурко Вукадиновић, председник и Душан Стојковић и Зоран Петровић, чланови, прочитао је 50 приспелих рукописа (из земље и региона) и донео једногласну одлуку да се објаве следеће књиге:

Ана Марија Грбић: ДА; АЛИ НЕМОЈ СЕ ПЛАШИТИ,
Ања Марковић: НАПОЉУ СУ ЉУДИ,
Мина Глигорић: АДАМОВА ЈАБУКА.

Жири је приметио да је ове године било нешто мање рукописа но обично али да је квалитет рукописа подигнут.

Ево једног броја аутора чији је таленат такође испредњачио: Вилета Томић, Петар Јевремовић, Клара Бркић Самарџић, Игор Иванишевић, Никола Оравец, Борислав Станић, Предраг Деретић, Богдан Цветковић, Миланка Николић, Иван Миљаковић, Сања Тулумбић, Драгана Ранђеловић, Саша Тодоровић, Бојан Киш, Бојан Кривокапић, Павле Лековић, Лидија Вуксановић и Никола Марковић.

Такође, из круга аутора које окупља Студентски културни центар било је неколико рукописа који заслужују издавачку пажњу. У том смислу очекујемо да ће се наћи могућности да се објави, мимо едиције, још који вредан млађи аутор. Зато жири предлаже и Виолету Томић јер и она заслужује књижевну промоцију. То је лепа могућност да се издавачка мисија Првенца разргана и обогати, а не на штету конкурса.

У Крагујевцу, 21 маја 2012

Миљурко Вукадиновић
Зоран Петровић
Душан Стојковић

НА СИЛУ

Улазиш ми тихо у собу
Непозван
Тако тихо као рђа
Или кисеоник
Улазиш ми силом у утробу
и копрцаш
а ја беспомоћно кроз прозор
летим ка теби
не би’ ли се заменили
И тако док ме у свилу
своју паучинасту плетеш
снове ми сасвим лако крадеш
и мисли
Па први пут мислим
То је љубав
а твог тела
нигде
И тек ћу годинама после
да ти кажем да ја
ту твоју љубав платонску
мрзим
Међутим вероватно ће већ
бити јако касно
пошто си самога себе
неумитно у жртву
ухеклао и као
паука у мрежи
сад те гледам
где се копрцаш
и на силу халуцинираш

НЕЋЕШ

Ставила сам
Себе на аутопилота
Давно једне фебруарске
Ноћи те угасила

У глави ми се мота
Сада да сам
Можда те донжуанске
Форе ја покренула

Притисла сам
На срце тону терета
Па се надам
Никад више испливати неће

Шта ми то треба
Тебе да сањам
Стално бих се враћала
На исте старе слике

Неће неће
Набацала сам
Трачеве трице и кучине
И килограме кајања

Па опет сам сањала
Откидаш ми се
Испод те донжуанске
Маске лудила

Рађаш се за мене поново
А ја откидам
Од срца све неопростиво
И кроз прозор бацам

Испливати нећеш
На подсвест сам
Године терета истоварила

Нећеш нећеш
Године шупље изнутра
Трачеве и тоне кајања

ИНАТ

Радови на путу опет
Метални звукови успављују
И све кључа а овај дан
тек свој хвата замах

Опет радови на путу
А напољу дрво неко
у инат своје боје шири
Газела се смеје

Једно око покрај средњих врата
Машта о мојој коси, видим ја
Једна друга мајица седи код возача
И некој баби средњи прст показује

Из пазуха овог брке до мене
Мирише лепа лозовача
Троле само стоје
Успављује задах док ми
Крчкамо се полако

Све док оно око покрај врата
Нечије ребро лактом боде
Ово дрво лепрша из ината
Стоје троле и све кључа
Мирише та лозовача

Радови на путу опет
Сви погледи умарају
Све ври, ври а овај дан
Тек сад замах ухватио